Indicators on Misticno Hriscanstvo You Should Know

Indicators on Misticno Hriscanstvo You Should Know

Blog Article

Sva su bića emanacije Jednog koje je predočeno kao božanstvo i koje je moguće spoznati samo u vjerskom zanosu ili ekstazi.

Појам обухвата: васељенску Православну цркву, миафизитске оријентално-православне цркве, древну Цркву Истока и њене наследнице, затим некадашњу Древну маронитску цркву и потоње источне католичке цркве, као и друге цркве хришћанског Истока.

To je zapravo mesto s kojeg je Mojsije posle forty godina lutanja ugledao obećanu zemlju i izdahnuo. Na ovoj planini nalazi se njegov grob, a na sredini lepo uređenog i jako čistog svetilišta je – hrišćanska crkva iz vizantijskog perioda. Slikali smo se ispred skulpture Mojsijevog štapa obavijenog zmijom, gledajući u daljini krovove Jerusalima.

Prema Hrišćanstvu, spasenje je sloboda od stare grešne prirode i sloboda da imamo pravi odnos sa Bogom. Dok smo nekada bili robovi grijeha, sada smo robovi Hrista (Rimljanima six:15-22). Sve dok vjerni žive na ovom svijetu u svojim grešnim tijelima, biće u stalnoj borbi sa grijehom.

Под водством апостола Петра, Павла и осталих, настајале су хришћанске заједнице најприје од Јевреја који су напустили јудаизам и прихватили Исусово учење; те хришћанске заједнице од невјерника (не Јевреја).

Pri daljnjem tumačenju tih temeljnih dogmi došlo je do razlika između kršćanskih konfesija. Tako su se za kristoloških sporenja o odnosu ljudske i božanske naravi u Kristu na Efeškom koncilu (431) odvojili nestorijanci, a na Kalcedonskom koncilu (451) monofiziti. Premda prihvaćaju zajednički nauk sedam prvih ekumenskih koncila, pravoslavni i rimokatolici razlikuju se s obzirom na učenje o proizlaženju treće božanske osobe.

Samo mesto krštenja je zapravo mali bazen u obliku raspeća, s drvenim stepenicama, odakle sledi još nekoliko minuta pešačenja kroz pustinju do same reke. Već je ovaj podatak dovoljan pa da bude jasno koliko je reka Jordan presušila, a vodiči navode da se za poslednjih 2.

[five] Monaštvo je u početku smatrano za pojavu koja deluje izvan zvaničnih institucija i postojala je tenzija između crkvenih vlasti monaških zajednica.

Postoje »iskustveni oblici«, u kojima je zajedništvo s Bogom življeno na svjestan i afektivan način (kršćansko iskustvo), i drugi oblici u kojima prevladava osjećaj aktivne pasivnosti (teologalno iskustvo). Ti se oblici mogu razviti do najviših stupnjeva duhovnoga intenziteta i kvalitete, a da pritom ne postanu mistični.

Најновија истраживања потврђују да је Исус постојао (дјела нехришћанских књижевника из првог вијека Нове ере — Јосифа Флавија и Тацита).

Srednjovjekovni prikaz. Izvor misticizma je na osjećajima zasnovano vjerovanje u natprirodna bića koja upravljaju prirodom i ljudskim životom. Mistici o religijskim sadržaju i o postojanju Boga govore iz vlastitih doživljaja. Tako se misticizam javlja u svim religijama i na gotovo svim razinama religiozne svijesti. Već u prirodnim religijama obrednom praksom potiču se grupna egzaltirana stanja u kojima se zasniva neposredan dodir s božanstvima. Premda se kasniji razvijeniji vjerski sustavi kao što su kršćanski islamski i budistički ne zasnivaju isključivo na misticizmu, s obzirom na to da širinom naučavanja i djelovanja uključuju i razumske praktične i druge elemente, ipak i u takvim sustavima mistično iskustvo postaje željeni vrhunac religioznog života, do kojega mogu doprijeti samo obdareni pojedinci, a njihova neposredna svjedočanstva vjere, zalog su istine u koju ostali samo vjeruju.

Mistik je produhovljena osoba koja vlastitim naporom, kroz doživljaj neposredne božje prisutnosti, dolazi do spoznaje o postojanju Boga.

Pronađite izvore ljubavi, radosti, mržnje i žudnje... Ako pažljivo ispitate sve, naći ćete to u sebi.“ (Hyppolytus, Refutation of All Heresis). Logos-Hristos nije istovjetan s Bogom-Tvorcem, nego je njegova duhovna emanacija. Spasenje je čin spoznaje, potreban radi ponovnog vraćanja u harmoniju punoće (plerome). Smatra se da je autor nekanonskog Jevanđelja po Filipu izvjesni Valentin učenik: ‚‚Niti strahujte od tijela niti ga volite, ako ga se budete bojali, ono Misticno Hriscanstvo će zavladati vama; ako ga budete voljeli ono će vas proždrati i paralizovati.“ (Jevanđelje po Filipu). Iako ih je Crkva smatrala jereticima oni sebe nisu tako doživljavali, već kao ljude kojima je Gospod dao pamet da misle, a ne samo da slijepo vjeruju.

Osnovu hrišćanskog učenja čine Stari i Novi zavjet. Prema hrišćanskom shvatanju, Stari zavjet je vaspitač, prethodnica i priprema za dolazak Mesije, obećanog spasitelja svijeta.

Report this page